О књизи: 2024 / Сада је висока девојка смеђе косе и великих зелених очију, широм отворених толико да сам могао да видим себе, ударала моје руке одраз у њима. „Значи то си ти, сестрице“, промрмљао је кроз зубе, стиснувши је чвршће у наручју. — Тек сте стигли и већ сте одлучили да ме онемогућите? - Артиом? Грегоријев син? „Ја... нисам знала, ушао си у кућу као лопов“, промрмљала је, настављајући да ме гледа уплашено. Баш тако ме гледаш. Уживао сам у страху у њеним очима, као у опијуму, прождирао сам га, пустио га да прође кроз мене. Тако је, увек ћеш ме гледати са страхом. На крају крајева, страх је једини осећај који ћете доживети у овој кући.